Pesma u akvarelu

Kada bih te slikala,

bio bi u akvarelu,

na moru ili nekom “Pijanom brodu”

u onoj plavoj majici na pruge.

Bojila bih te i crtala

Tetovirala i skicirala

Pisala bih o tebi rime

I stvarala oseke i plime

na onom brodu, 

u akrilnom morskom svodu.

Bio bi kapetan i admiral

Gusar i razbojnik

Bio bi pirat sa Karipskog mora i

Branilac panonskih gora,

Ako treba.

Čak bih i pesmama 

dodala rime

Zbog tebe.

Iako uistinu

to nije u mom stilu

Ali koga briga.

Sta ja sve i za koga pisem

i da l sam ikad Odiseju zamerala sva ona lutanja

i da l sam eseje sastavljala o tome 

koja je zena ostavila najveci trag na njemu.

A Kavafija bih proklinjala noću i

cepala sve njegove zbirke,

Grcke epove i epopeje

zbog Itake, lutanja i Homerove Odiseje.

Jer mi je sve to tako mnogo licilo na tebe.

Koji si mi,

Najleši na moru.

U beloj pomalo izgužvanoj košulji

sa povrnutim rukavima

ili u onoj plavoj majici na pruge

iz ekspresionistickih ulja na platnu.

Dok upravljaš jedrenjakom i

pokušavaš da ukrotiš vetar,

Na nekom napuštenom otoku

Na Itaci ili na Kritu

a kao da se vetar može u prašnjav džak staviti. 

Ali ti si dečak i voliš Haklberi Fina

I one knjige koje sam ti poklanjala za razne Nove godine

Još uvek stoje netaknute na policama

A ja još verujem da bi možda moju čitao.

Docrtavala sam izmišljena ostrva

otvarala luke i pristaništa

samo da bi slučajno

nekako stigao u moje mesto.

Izlivala sidra i 
palila svetionike,

Slala glasnike i 
popravljala kompase.

Menjala nazive kontinanata,

pomerala gradove i planine.

Ali tebe nije bilo dalje 
od mog papira.

Čak sam i pesmi dodala rimu

iako to nije u mom stilu.

Samo da bi ti citao

Napisala sam novog Haklberi Fina,

Misisipi na hleb mazala,

Samo zbog tebe.

Izmislila nove svetove

i knjizevne zanrove

stvarala metafore i epove

Da bi se ti u njima pojavljivao.

Jer u mojoj priči, na mom papiru ti si mogao sve

Da budes gusar i moreplovac

lovac na zmajeve i 

Grcki bog cega god

Da posedujes sva mora,

brodove, jedrenjake

Da upalis svetionike

Da si mlad mesec i jedna zvezda.

Da si sazvezdje čitavo.

Samo zato sto je papir bio moj

Moja kičica i moje nalivpero.

Trebala mi je inspiracija,

Jer pobogu gde bih je našala

ako ne u tebi.

Šta bih pisala, 

kad me samo tuga pokreće.

I tako, ti si ostao zatočen u svom aritmetičkom krugu,

Zbiru brojeva i linija, tacaka i skupova

A mogao si da budeš sve,

bas sve u mojim pesmama.