Žuto cveće

Tuga je nepregledna emocija
zatočena na pola grla
i ne može dalje
i nema gde
Jer neke bolesti
moraju da se odleže.

Danas sam obišla sve knjižare u gradu
tražeći samo jednu knjigu,
koja možda nikada nije napisana.

Na vetru su mi se lediti prsti,
ali nije bilo džepa u kojem bi ih zgrejala.

Juče sam pala sa bicikla,
moja kolena bila su poderana,
ali niko ih nije primetio.

Vremenom će biti bolje, kažu
ali vreme samo prolazi.

Više me sada nema,
nego što me je ikada bilo.

Jednom,
vodio si me u kuću svojih predaka.
Pili smo vino iz starih bačvi
i ja sam nosila belu haljini
po kojoj su se slivale ljubičaste kapi.
"Neka to bude samo naš rumen vinograd na tvojoj haljini" šaputao si.

Danas sam
kupila cveće,
Odvaratno žuto cveće,
koje me je zbog nečega uznemiravalo.
Đavo će ga znati kako se to cveće zvalo,
ali se ono, to cveće,
pojavljuje samo u ovo doba godine.
Zlokobna i zloslutna boja.
I glasno sam čitala: " Ne daj se Ines"

Ciganka na ulici
gatala mi je iz dlana.
I nije rekla ništa.

Iz navike
Zapalila sam dve
cigarete istovremeno.

I ćutala,
kao da to najbolje umem,
kao da to jedino znam.
Ja više nemam s kim da dočekujem jutra.
I više nema nikog u mojim molitvama.

Vremenom će biti bolje kažu,
ali vreme samo prolazi.

Prošla je još jedna nedelja,
Proći će još jedna zima.
A kad sve prođe, neće ostati ništa.
I ona ćemo sklopiti oči.