Rozarijum

U vrtu na Monmartru
ostala je mermerna ploča
vojnika koji je dao
život za otadžbinu
I ona tamo
nedeljom odnosi žuto cveće.
Nijednog se imena ne seća,
jer tu ne počiva niko njen.

Ona živi na kraju grada
I sakuplja kamenčiće sa kolodvora.
Klaviru je dirke slomila zbog Rahmanjinova
i niko ne zna odakle se stvorila.
Posekla je sve ruže i
žalfiju zasadila.

I taj grad više ne prepoznaje.
Kažu da je u to vreme na ulicama
izbijala nova revolucija.
Niz Senu se slivala krv.
I neko je naglas recitovao Prevera:
"Barbara, rat je velika svinjarija"
U vrtu na Monmartru je zaspala
i molila da je probude pred proleće.
Ali Pariz je bio siv,
na ulicama su vrvela glasna deca
a u njenu kosu srasla je jagorčevina.