Na severu krajem jula.

Cvetovi lavande uvlačili
su se u porube mojih haljina.
Nemirni vetar petljao se
u nerasčešljanoj kosi,
kao umršena struna na
ribarskoj mreži.

I neke morske ptice
kričući obletale su ostrvo.
Mornari su lovili haringe tih dana,
a staračke ruke raspredale im niti.

I dan je bio dovoljno bezbrižan
da se u njemu moglo izgubiti.

Ali previše se tada o
smrti govorilo da bih tako olako
pisala o letnjem danu.

Tih godina mnogo smo voleli
i nikad usamljeniji nismo bilo.

Nikad samlji nego krajem jula.