Nepoznati grad

U nekim ljudima gubili smo sebe,
mnogo više nego što nas je ikada bilo.

U nekim zemljama
puštali smo korenje
i sada po šumama
tragamo za izgubljenim bogom.
Ali on neće prepoznati naše korake
i neće čuti naše urlike.

Ničije mačke upredale su se
po napuštenim grobovima.
Nečija deca rasterivala su golubove.
I mi smo stajali u jednom gradu
kao večiti taoci njegovih senki.
Izgubljeni i sami.
to je bio naš grad
to su bili naši ljudi,
Ali mi ih nismo poznavali.

u meni je hiljadu nemilih ratova
u meni su majke nerođene dece
u meni su krvavi prsti koji
prodiru duboko.
Ali moje zidine su razrušene
i ja više ne osećam bol.

Zli proroci raspredaju mi snove
i neke starice obmotavaju vreteno.
Vuna se vuče po hrapavom podu,
prede se i mrsi o natekle noge.
Ali nikog nema da preseče nit.

Neko nam je ukrao godine
kao da ih je pojela najezda skakavaca.
Neko nam je ukrao jedan sačuvani
dan u proleću kada je cvetao bagrem.
i sada nam kradu jul
a ja gledam i ćutim.
Kao da išta i mogu
sem da se tragajući za tobom
izgubim u nepoznatom gradu.