Iz naše kuće izašla je Jugoslavija

Neko je jutros
prekrečio moje zidove
i ja ih više ne prepoznajem.
Po njihovim ćoškovima
taložila se buđ
i u male pukotine
uvlačile su se moje skrivene žudnje.

Mrtve muve ostavljale
su lepljive tragove.
Urezane opomene
za počinjene grehe.

Kao posle rata
krunili su se zidovi moje sobe
ali niko nije čuo njihove urlike
ni škripave kosti nemoćne i trome.
Moji zidovi su
ostavljene starice bez poroda
moji zidovi su
izgubljena braća bez otadzbine.
moji zidovi su prekrečeni i
ja ih više ne prepoznajem

Jutros je neko doneo
prezrelo voće.

I u 214. danu sa radija su javili
da je u nekom selu grad
ubio mlade vinograde.
A onda je svirao Sati
i toga se niko nije sećao.

Sunce mi je tog dana
klizilo po vratu,
A rojevi mrava mileli niz grudi.
Avgust je nemili svedok izdaja koje nam načinjava vreme.

Biljke su mi napuštene
I pas cvili već treći dan.
On umire, a ja rešavam ukrštene reči.
Smrt je otrcana fraza koja izaziva prezir
I negde je zastala tu,
U mom grlu.

A avgust se tako gordi godini
koju nam grizu miševi.

Neko je prekrečio moje zidove,
a ja sam samo ćutala.
Mama je jutros bacila lampu
I u 214. danu iz naše kuće
Zauvek je izašla Jugoslavija.