u Teheranu

U Teheranu na uličnoj pijaci

za par srebrenjaka prodala sam krvavo meso

najvernijem od svih vernika.

Ja sam grešnica.

Ja sam iskušana svetica,

Mene se odriču i moje skute celivaju.

Ja se kunem u Boga, a u ime ne verujem.

Moje su oči urokljive

ko ukleti glasnici što loše vesti donose.

gledala sam kako se rasipa vino iz obranog vinograda

i kako poslednji komadić monahove

nafore raznose ptice.

Pod mojim prstima krunila se plava

s manastirskih fresaka.

Telo i krv, svetost i blagodat.

Moja kazna sustiže,

moja se bol prenosi s kolena na koleno.

Neću rađati žensku decu,

neću rađati tu čeljad nezasitu muških prepona.

Moja materica biće netaknuta

i među nogama oko ispupčanog kruga

vrteće se ekološka ravnoteža.

Nek' ceo rod stane pod jednu osudu.

Mene feminizam ne zanima,

ja sam željna klitorisa koji pulsira.

Meni treba jezik moga naroda

među mojim nogama.

Mene feminizam ne zanima

Ja nisam krhka za lomljenja.

Njegova žena umirala mi je na rukama,

a on mi je gledao u prazninu međunožja.

Brak je pravna posledica,

a ja sam ljubavnica koja nema ni gram

sestrinskog saosecanja.

Ja lažem i pre nego što reč izgovorim.

U Jeršalaimu dozivala sam sledbenike,

jeres moja obijala se o njihove ranjive zidove.

Divlja sam i pitoma,

najtoplija i najnemirnija.

Imenom me jednim dozivaš

i ulazim u tvoje vrtove

jer poznaješ me dobro, ljubavi.