Crveno slovo u malom kalendaru

Od staračkih ruku

kupila sam cveće

što se na tuđe 

grobove prinosi.

I peklo je sunce

toga leta,

a sveštenik je

čitao psalm

o carstvu Gospodnjem

čistom i bezgrešnom.

I plakale su 

neke žene

i stajali su neki ljudi.

A ja sam gledala

pokošenu travu

kako je klicala iz zemlje

i svaku njenu žilu

i svo njeno korenje.

I htela sam tu

da legnem pred svima

na groblju jevrejskom

pred mrtvim telom

i izaslanikom Bozjim.

i htela sam da budeš ovde

da ti kažem

da nije to obična 

kojekakva trava

što posvuda niče.

Peklo je kasno sunce toga leta

i sveštenik nam je uvalio neke

male kalendare.

Posle sam stigla,

duž ulice i jednog parka.

Našla ključeve i 

htela da ti ispričam

kakva je bila ta trava

što iz kostiju izrasta.

Ali bube su nam izlazile iz zidova,

a ja sam videla da mi 

kroz crninu

klizi krv

niz butine.

Ti si neprekidno govorio

o ništavnom danu

i pacijentu 

koji se žalio na gnojnu anginu

i nosio semenke umotane u novine.

I negde u prostoru

naših postojanja

nije bilo ničega.

Tražila sam

nešto u torbi,

a onda sam se

sesetila tog malog kalendara.

Zaokružila sam 

Nedelju

11.septembar

Slovo je bilo crveno,

a pored datuma je pisalo:

Usekovanje glave Jovana Krstitelja.

Bar ćemo danas 

zajedno krvariti.