Odiseja

Ponekad dole, vidiš život
beskrajnu dolinu
kišu i maglu,
te grad imena neznanog.

I tražiš luku,
sigurnu i mirnu

u tebi su lutanja 

U tebi je tajna, 

skrivena i drevna.

Al' negde na otoku 
u šumama hladnim 

puni se mesec sred jeseni
i tebe čeka, 

jedna senka

isonska i stroga

otpetljaće niti

rasparaće pređe

Ona može

da tvoje kosti prigrli i slomi.

Ona ljubi tvoje napukline

I tu dole, gde vidiš život,

beskrajnu dolinu

šumu i maglu

tu je grad imena neznanog

Tu te čeka jedna senka

Usnila i snena.

Ničega se ne boji.

tu se skloni

i tu zaspi.

Jer ime postoji,

i samo ti znaš njegove uzdisaje,

lukavi Odiseju.