u agoniji

Sećam se promrzle,

februarske večeri

u teatru Alberta Barta

svirao je nordijski kvartet

i dugo je plakala

jedna žena u uglu

a ja sam tebe

tako istinski trebala 

te večeri

želela sam tvoj pogled

tvoje ruke 

i tvoje djete.

iz trećeg reda,

poludesno

ona uplakana žena prišla je k meni

i izričitio saopštila:

"ja volim vašeg muža"