suludo je bojati se bilo čega kad si ti tu

U sobi,

na čaršavu koji je moja baba dobila od pokojne sestre, jela sam prezrelo grožđe.

ruke su mi bile lepljive i mokre.

dodirivala sam kosu

pa čaršav

pa opet voće.

želim da legnem, 

ali ratne sirene neprestano huče.

bojim se, dušo

Na tvojim zglobovima počivaju svi moji grobovi.

Nikad te nisam pitala, 

kako je voleti ženu kojoj kosa miriše na radioaktiv?

iz sata u sat, sve je gore.

nestaje voda,

uskoro će ostati samo crveno polje sa imigrantskim telima,

a ti na moje

polažeš teritorijalno pravo.

stanje je rata 

dušo,

na ulicama pričaju;

naša se zemlja razdvaja.

mislila sam noćas kako na

tvojoj sahrani niko ne bi znao moje ime

delili bi zadušnice 

i hlebom punili gladna usta

a poslednje što si okusio bile su moje jagodice 

stanje je rata, 

ruke su mi lepljive i mokre.

proveravam da li dišeš.

Bože, svet se raspada

a ja razmišljam

kako

nisam videla ništa od tebe lepše.